TAJNA DUŠE

“Očekuj neočekivano” je najlakši opis rekonektivnog iskustva. Da, znam ali ovo uopšte nisam očekivala. Dok sam radila Tanji njeno prvo Rekonektivno isceljivanje prisustvovala sam jednoj životnoj priči. Ma preživela sam sve. Prošlo je sve kroz mene.

Tanja je legla i ja sam zamahnula rukama polagano uplovljavajući u njeno polje. Scene nekog života su odmah počele da se pojavljuju. Čula sam šuštanje duge haljine i osetila polagano hodanje. Osećala sam da je osoba jako oprezna i da vodi računa da je niko ne vidi. Beščujno protrčava kroz duge hodnike, a zatim dugo silazi niz neke stepenice. Osećam već i leden vazduh. Kao da se krećemo kroz podrum, ali opet naniže. Sada se već nešto čuje i vidi se bleda svetlost u daljini. Osoba prilazi ivici i vidi se ogroman duboki krater osvetljen bakljama. Gotovo je vrisnula od jezivog prizora. Osećam njene misli. “Videla je!”. Potpuno se uverila u svoje sumnje. Dole se odvijao jezivi ritual ubistva. Preplavljuje me snažan osećaj užasa i očaja. Počinjem i ja da se grčim.U tom tajnom ritualu su učestvovali najvišlji moćnici. Zveri! Bila je svesna da je videla nešto što nikako nije smela. “Da li kraljica uopšte zna nešto o tome?”. Gušila je vrisak u sebi od jezivog prizora. Potpuno se izbezumila. I ja se već gušim od suza i zamagljuje mi se vid. Od visine joj se vrtelo u glavi i imala je osećaj da će pasti. Potklizavanjem je napravila buku i znala je da su je videli. Izbezumljena od straha počinje da beži. “Samo da pre njih stigne”. Iza sebe čuje povike i vidi dvorsku stražu koja je juri. Preživljavam njenu patnju i u dnu stomaka me kida jezivi bol. Ja je sada jasno vidim. Duga sjajna kosa se rasula po njoj od jurnjave. Na sebi ima haljinu karakterističnu za XIV vek. Stegnut korset, široka krinolina. Crna svilena haljina do poda. Iz korseta viri bela čipka. Pantljike koje stežu rukave. Čujem jezik koji mi liči na francunski. Informacije koje mi stižu odaju mi da se nalazimo na dvoru. Moja junakinja ima samo jedan cilj. Da stigne do nje pre stražara. Odjednom su pred njom velika dvokrilna drvena izrezbarena vrata. Proleće kroz njih i juri izbezumljeno ka kolevci. Na žalost prekasno. Pre nego što je uspela da dodirne svoju bebu u kolevci, vojnici su je oteli. Moju junakinju je to potpuno slomilo. Pustila je stravičan krik bola od koga se ledi krv. Osećala sam u sebi kako se lomi. Suze više nisam uspevala da zadržim. Gledala je netremice u svoju majušnu ćerkicu koju je rodila samo pre tri dana. Osećala je kako joj materica bolno zjapi. Samo do nedavno beba je bila u njoj, a sada je ti surovi vojnici odnose. Ne, to nikako nije mogla da podnese. Urlala je popun ranjene zveri. Srce joj je pucalo. Vapila za svojom ćerkom. Probadanje bajonetom u stomak, a potom i u srce nije ni osetila. Mnogo veći bol je bio rastanak od svoje malene ćerke. Bol je bio neopisiv. Gušila sam se od suza. Cepala od bola. Pitala sam se ša se to dešava i jedina reč koju sam dobila bila je KATARI.

Odjednom sam se našla u nekom maglovitom mestu. Sve je bilo nekako jezivo. Oprezno sam se kretala sa fenjerom u ruci. Posle dužeg traganja našla sam njeno beživotno telo. Disala je ali kao da nije bila živa. Potpuno slomljena samo je ležala. Nije se odazivala, reagovala. Tražila sam pomoć da je odnesemo odatle. Odlazimo u svetlost. Svi smo slomljeni dok je gledamo, ali ona ne sarađuje i ne odgovara na naše poruke ljubavi i utehe. Visoki muškarac i žena, dugih biserno belih kosa, okupani svetlošću , poručuju da joj damo vremena.

Sledeća scena ona je u biserno beloj haljini, sa sjajnom crnom dugom kosom i potpuno ugaslih crnih očiju. Ne umem da ponovim šta se sve tu dešavalo ali odjednom na njenoj beloj sjajnoja tkanini u visini bedara pojavljuje se crna mrlja kao nafta, koja počinje da se širi. Ponovo se gasila. Opet borba za nju, regeneracija, oporavak. Neko komentariše da bi bilo dobro da zna da joj je ćerka živa i pokušava da joj pokaže slike, kao u nekom ekranu, vesele smeđokose devojke, ali ništa ne pomaže. Ona se gasi od prevelikog bola.
Opet svetlost, regeneracija, oporavak. Pokazuje se scena srpa bleštavog Meseca. Visoki muškarac i žena belih kosa, stoje sa strane i posmatraju je. Mislima je navode da pogleda koliki je Kosmos. Beskrajan, i mogućnosti su beskrajne! Ona nezainteresovano i bezvolnjo dolazi do same ivice srpa Meseca i posmatra nemo Kosmos. Zatim nešto skida sa vrata i baca u bezgranični prostor. Od tog čina ja se kidam od bola. Svetla se gase!

—–

Potpuno nema u najvećoj tišini budim Tanju. Ja sam duboko potrešena i sva podbula od plača. Na preskok u kratkim crtama joj prepričavam viđeno ni sama ne shvatajući odakle mi sve to. Još više se zapanjim kada mi Tanja govori da je i došla kod mene jer ima nenormalne bolove materica, godinama. Ona jednostavno ne može više da živi sa tim bolom i pita se stalno zašto je boli. Objašnjava mi da kad sa visine pogleda na dole počne da joj se vrti u glavi i dobija neobjašnjiv panični strah. Postoji objašnjenje i za crnu naftu. Bila je tek rođena beba, jedva par dana stara kada su joj pod hitnom postupku sekli kožu na leđima. Prepričava mi priču koju je čula od mame. Mislim da mi je rekla da joj je to izazvala pogrešno data vakcina. Mama je morala da je drži na sebi dok su je doktori sekli. Njena mama to nije mogla da podnese. Kada su podigli bebinu kožu sve je bilo crno. Tekla je krv crna kao nafta. Dan danas na bedru ima ožiljak, duboku rupu koju nikome ne daje da joj dira.

Bile smo obe potrešene. Osećale se čudno. Tek sada nam ništa nije bilo jasno. Na internetu sam sutradan našla informacije o Katarima u Francuskoj, i dokumentarni film iz dva dela . Slike su se jako podudarale sa onim što sam videla. Bila sam zatečena i u šoku. Nisam znala da sve to postoji.

—–

Drugi tretman sa Tanjom je bio isto živopisan. Prisustvovala sam njenom pogrebu. Ona je bila poglavar crkve. Obredi sahrane su trajali možda i tri dana. Sahranjena je uz najviše počasti. Ne znam zašto ali mi je sve ličilo na pravoslavlje.

Tanja mi je tada ispričala koliko oseća stravičan otpor prema sveštenstvu. Kako sve to doživljava kao laž i prevaru.

Na kasnijim tretmanima sam je doživela kako kristalno telo. Uvek je bila neko ko nije htela da siđe na Zemlju, uzemlji se i živi. Nisam uspevala da je povežem sa telom.
Posle dugo vremena uradile smo još jedan tretman. Ne umem sada da prepričam viđeno ali sam joj rekla da kao da je neko bio svešteno lice i da se jako razočarao. Tu je počelo da se odmotava jedno klupko. Tanja bi to znala mnogo bolje da ispriča od mene, sa gomilom podataka, ali evo ukratko. Desilo se da je Tanja otputovala i srela se sa svojom tetkom kojoj je ispričalu tu našu priču koja se mota oko pravoslavlja, ali i opisala bledu ženu crne duge kose koja nam se stalno pojavljivala na tretmanima. Tu se njena tetka zaprepastila zato što sve odgovara opisu njihovih predaka. Ja sad ne umem da ponovim koliko je to kolena unazad bilo ali postoji priča da su se dve sestre tada posvađale. Trajno prekinule odnose. Čak i kuću presekle po pola. Jedna sestra je bila udata za popa i imali su kćer. Ona je bila bledo devojče crne duge kose. Zagledala se u neuglednog mladića. Dobrog i plemenitog po duši ali sirotog po staležu i nije bio dobra prilika za popinu kći. Momak i devojka su se mnogo voleli. Devojka je misteriozno umrla dok se vršilo žito. Govorilo se da je zaspala na vrelom žitu i od toga se ugušila. Ona što smo mi dobila na rekonekciji je nasilni pobačaj na koji je devojku primorala majka. Od posledica pobačaja je umrala. Tajna njene duše je ostala zaključana u njoj i sa njom sahranjena. Pop se raspopio, a popadijina sestra koja je tu nešto naslutila trajno je okrenula glavu od njih. Tanjina tetka je igrom slučaja naletela na starinsku fotografiju nesretne devojke i mladića. Dala je da se uradi velika slika koja je izložena u muzeju, u njihovom rodnom mestu, a fotografiju je poklonila potomcima tog mladića.

Tajna čuvana decenijama i strašni bol za izgubljenim potomstvom isrpletan najmračnijim tajnama vladara, religije i ljudi iz senke. Mogu i eoni da prođu ali duša sve pamti, čak i ono što je umu ne prihvatljivo.