Razvojni put

Mnogo je manipulacije ali nama je ne shvatljivo da je to samo razvojni put. I mi kada na njivi posejemo seme zemlju gnojimo i đubrimo, tako i nas ljude neko po đubretu i gnojivu valja. Posejani smo kao seme. Poput kukuruza smo. Neki kuruzi se lepo razvijaju. Budu lepa i snažna stabljika sa dobro nalivenim klipovima, dok drugi ostaju kržljavi a treći odmah uvenu. Razna gamad ih napada. Neki ostanu otporni, neki pokleknu. Prskamo ih raznim pesticidima. To isto se i sa nama ljudima dešava. Koliko god surovo zvučalo na isti način kao sto se mi hranima biljkama i životinjama, koji su niža dimenzija od nas, tako se neke višlje dimenzije hrane nama ljudima. Mnoge priče o nastanku čoveka počinju upravo sa genetskim inžerenjingom gde se genetski materijal između ostalog uzima od Reptila. Istina je da smo pod upravom Reptila višljeg nivoa, ali srećna okolnost je da je njihov maksimalni razvoj četvrti denzititet. Oni kao bića 4D su mnogo tehnološki razvijeniji od nas. To im omogućava ogromnu manipulaciju nad nama ljudima. Najviše se manipuliše emocijama. Emotivna uznemirenost je njihova hrana.Ima tu još mnogo toga da se kaže ali neću sada o tome. Ono što je najbitnije za naš 3D je da nam je data slobodna volja. Moramo da budemo svesni njihove manipulacije i da im kažemo NE. Ne eksperimentišu nad nama samo ti ružni i nevaljali već i oni lepi, lepršavi, nasmejani, svetlosni i beli. Njih zanima samo razvoj duše. U setvi semena su učestvovali su i lepi i ružni. Ružnima smo isto ono što su nama biljke i životinje a lepima smo samo uzgoj duše. Lepi i ružni su u nekoj vrsti simbioze. Jer znate ono “što te ne ubi to te ojača” . Lepi gledaju kako se pojednici suočavaju sa ružnima. Neke duše prosto sijaju i one imaju mogućnost za dalji razvoj. Tada ih lepi nadgledaju i kada mogu čak i pomažu da održe i razvijaju svoj sjaj. Čak i oni sa njima eksperimetišu. Ponekad odrade neku doradu, aprgrejd ili prosto eksperiment. I sve je to u službi evolucije.

Po samom rođenju čovek ima mogućnosti, predispozicije, programe u sebi koji mu pomažu da se razvije u čoveka. Koliko je samo primera da ostavljene bebe u divljini, koje su uzgajale životinje i same postaju životinje. Neko je negde rekao da čovek postaje čovek samo u okruženju ljudi. Mi smo samo nadgledana setva. U prvom semenu spuštenom u zemlju smešteni su i mnogi kodovi i programi. Neki od tih programa će proraditi neki ne. Na nas sve vreme utiču i lepi i ružni. I služimo samo svrsi. Nižim pragovima svesti najviše manipulišu ružni. I svi smo prošli kroz tu priču. Neki su uspeli da se trgnu. Da se pitaju zašto sam tako depresivan, večito tužan, nezadovoljan, dosadno mi je, samnom upravlja gramzivost i požuda…? Pitanja uvek donose odgovore. Mi u našem programu nosimo sećanje na dobro i zlo. To je najgrublja podela koju će ljudi najlakše prepoznati. Za dobro treba mnogo truda i napora. Mnogo je lakše biti zao. I tu već nastaje prva podela. I onim dobrima lepi prilično ekspermentišu. Da bi dobili dušu vrhunskog sjaja i lepote ona mora da se brusi. Idealna brusilica su ružni. Tako da je dobrima baš teško. Bruse ih svi. I to su lekcije, i to je škola koja večno traje. Koliko god shvatili i naučili ima još. I uvek stiže novo iskušenje, nova lekcija sve suptilnija i nevidljivija, koja traži toliku istančanost duše da bi se i taj zadatak rešio. I tada lepi postaju zadovoljni jer su dobili seme koje obećava napredak i mogu da ga prenesu na drugo tlo u 5D. Sreća je da posle 5D nema više ružnih. Moramo da shvatimo da ružni imaju i te kakvu ulogu u našem razvoju. Upravo nas oni teraju, prisiljavaju na napredak.

Tražeći načine kako da se odupremo njihovom uticaju mi učimo i razvijamo se. Bežeći od dometa njihovog uticaja mi prelazimo iz razreda u razred, jer stičemo znanje. Znaje je to najmoćnije oruđe i zaštita. Lepi su vrlo raspoloženi da nam daju odgovore. Iz njihovig kanala su i stigli Reiki (koji nam pomaže da se oporavimo i ojačamo u toj našoj većnoj borbi) i Rekonekcija (koja budi i pokreće sve naše kodove i programe pa nam raste svest i sećanje na znanje). Kada se neko izloži ili bavi Reikiem, odnosno Rekonekcijom ne znači samo po sebi da je on lep i dobar. On postaje baš ono što jeste. Postaje svestan sebe. I može opet sam da se opredeli šta želi da bude. Mnogi su i dalje svesni samo sebe i svoje porebe, a kod nekih se opet budi sećanje na znanje koje počinju da koriste i teže da to znanje prenesu na druge.