MAYA IMAGINACIJA

Maja. Zapisujem ime klijentkinje koja je zakazala Rekonekciju i motam po mislima kako Maja znači imaginacija. Maja poput Mayanaca. Maja kao jedno od imena moje bake. Imam jednu rođaku, mlađu od mene koja se zove Maja i uvek sam se čudila kometaru da je dobila ime po baki. Nije mi bilo jasno jer se moja baka zvala Anka. Tek na bakinoj sahrani sam po prvi put čula njeno pravo ime Anika, i da su je svi u selu zvali Maja. Majka Maja. Ona je bila neizostavni član u svim dešavanjima u selu, ali ja nisam o tome kao dete znala ništa. Bila je jaka žena, otresita, oštra. Sa velikim svetlim šarenim očima, maramom na glavi i vrlo čudnim prstom na raci. Kao što ljudi imaju čukljeve na nozi ona je to imala na kažiprstu. Sećam se da je uvek nešto heklala. Kada je otkrila da obožavam suve smokve često me je pozivala u svoju sobu i iz škrinjice vadila pregršt suvih smokvi. Jednom mi je dok sam ih jela rekla da od svih unuka jedino joj ja nikada ništa ne tražim. Nisam je tada ništa razumela. Imala je puno dece i puno unučadi, ali familijarni odnosi nisu bili topli i srdačni. Uvek je tu bilo puno nekog trpljenja i ogovaranja, ili se to meni kao detetu činilo. Većina braća i sestara su bili preko deset godina stariji od mene i ja se naprosto nisam uklapala u tu šemu. Kad god bih bila u selu zavlačila bi se po ambarima, štalama svuda gde bi mogla da nađem neku životinjicu i večito bi razvlačila neke mačke. Svet odraslih za mene je bio tabu tema.

Bila sam još u srednjoj školi kada je moja baka umrla. Nisam o njoj znala mnogo. Poklonila mi je pregršt heklanih miljea i metalik plavu heklicu, ali nikada nije pričala samnom. Generalno za celu familiju sam bila samo klinka i niko nije trošio svoje vreme na mene. Zato je bilo jako čudno kada je počela da mi se pojavljuje u snovima. Sećam se da je bila 1988 god samo po tome što je moja mama tada godinu dana radila u inostranstvu. Ja sam povredila nogu, verovatno je uganula i te noći me baš bolela. Ječala sam u snu ne znajući šta da radim. Mislim da sam i pre toga sanjala baku ali ovaj drastični san mi je ostao u sećanju. Dok sam ja ječala ona se pojavila u mojoj sobi. Hodala oko kreveta nešto mrmljajući i na kraju mi spustila ruku na bolno mesto. Ja sam dodir stvarno osetila i toliko se prenerazila od straha da mislim da sam skočila do plafona i vrišteći izjurila iz sobe. Uletela sam kod brata u sobu. Strpala se kod njega u krevet i pokrila prekrivačem po glavi. Od straha nisam mogla da govorim. Samo sam pokazivala prstom u moju sobu.

Snovi su se nastavljali iz noći u noć. Obično bi počinjali sa mirisom toplog slatkog mleka, a onda se razvijao film u kome bi ja kao devojčica od tri godine šetala po kući u selu i uvek bi se završavali tako što sam odlepljivala od straha kada bi pokojna baka pokušavala da me dodirne i nešto kaže. U snu mala devojčica bi vrišteći bežala iz kuće, a na javi ja bi se tresla od straha oblivena ledenim znojem. Zapamtila sam jedan san u kome isto tako malena ulazim u bakinu sobu. Ta soba je stvarno tako izgledala kao kad sam ja bila mala jer su ona i deda kasnije prešli u drugu sobu i sve je renovirano. U snu tu je bio veliki starinsku drveni krevet. Stari masivni ormani od punog drveta. Škrinje, podno ogledalo. Popela bi se u taj krevet. Čula škripu drveta i drvenih podnih dasaka. Baka se pojavila ali se ubrzo pretvorila u tračak dima, kao onaj dim iz cigarete, onaj dugački tanki koji se izvija i vijuga. Samo ovaj dim je bio predivno beo i baka mi je tada objasnila da tako izgleda duša. Rekla mi je da ako je neko bolestan taj dim ne bi bio beo već bi po sebi imao ružne nijanse sive boje do maslinasto zelene.

Sve to mi je pokazivala. Onda je uzela neku knjigu, otvorila je i počela da kruži oko mog kreveta čitajući mi iz nje. Bila sam prestravljena stalno ponavljajući da je ona mrtva. Tog dana za vreme ručka pitala sam svog tatu da li postoji neki herbarski jezik. Baka mi je u snu iz te knjige čitala na nekom jeziku. Ona je pokušavala da mi objasni na kom. Nisam razumela ali me je taj izraz podsetio na herbarijum koji sam inače radila za čas biologije. Tata me je gledao u čudu ali mi ništa nije ni rekao. U snu mi je baka objasnila da postoji narod koji priča herbejskim jezikom. Kroz snove sam ja saznala za Jevreje i postojanje knjige o njima. Na javi ja sam saznala za bibliju. Nekome je možda to čudno ali niko u mojoj familiji, nitu u okruženju, pa ni prijatelji nije nikada spominjao crkvu, bibliju ili religiju. Jednom mi je mama rekla da sam kao mala pričala o Bogu, govoreći da nije istina da on nekoga kažnjava, da nas on sve voli i da samo želi da nam bude dobro. Plašila sam ih sa tim pričama i uspeli su da me ućutkaju.

Moji snovi su se nastavljali a ja sam se sve više plašila. Mislim da mi je od tih strahova ceo nervni sistem oslabio. To je bilo vreme razdora u mojoj porodici. Mama je radila u inostranstvu. Tata je svu svoju ogorčenost izlivao na mene. Brat se zatvorio u svoju sobu, svoj svet ne želeći u svemu tome da učestvuje. Ja sam se skroz izgubila. Tada više nisam ni znala ko sam, šta je laž a šta istina. U to vreme sam se i prvi put zaljubila, ono baš duboko i do daske. Izgubila sam se skroz. Mamin povratak kući je ustalasao skroz našu porodicu. Mi deca smo bukvalno odrastali pod staklenim zvonom sa debelim ružičastim naočarima na nosu, tako da su neslaganje naših roditelja, i porodična drama za nas decu bili totalni šok. Ja sam krenula na višu poslovnu školu. Mama se vratila, ali tata nas je napustio. Nisam ni znala gde živi. Tragala sam dugo i bila uporna dok nisam našla adresu. Bila sam u šoku kada sam videla gde i kako živi. Roditelji su mi se razveli i tada se tata vratio kući.

Prošlo je dosta vremena pre neg što mi se ukazala prilika da mojoj mami ispričam za snove. Bili smo u kući moje tetke i svi sedeli u njenoj kuhinji za stolom. I sada se sećam mušeme koja je bila na stolu. Postiđena i nesigurna gledala sam šare na mušemi dok sam se malo pomalo otvrala i prepričavala svoje događaje sa pokojnom bakom. Kad sam zaćutala čula se samo tišina. Kada sam podigla pogled srela sam dva para razgoračenih očiju koja su me napeto gledala. Posle nekoliko trenutaka mama i njena sestra su se zgledale i kao da su pričale očima. Uskoro su naizmenično počele da mi pričaju. Moja baka je u stvari bila poznata po tome što je pomagala ljudima i životinjama. Pričale su mi polako birajući reči. Moja baka je prisustvovala porođajima, a i kada bi životinje donosile na svet svoje mladunce. Moja baka je skidala uroke. Izgovorele su obe u glas da je baka zagasivala ugljevlje. Molim? Šta? Ma pobogu o čemu moja tetka i mama pričaju? Sve su još i zabiberile na kraju pričom: “Kada je bila na umoru nas dve smo je zamolile da nam prenese to znanje jer smo od nje čule da ti darovi mogu da se u tom trenutku odlaska prenesu na druge. Nije htela ali je rekla da će se pojaviti u snovima onome ko je odabran”. Tatka i mama su zaćutale a ja sam odskočila i odgurnula stolicu od sebe isto kao i njihovu priču i otišla. Odbacila sam sve to od sebe a u snu mojoj baki zabranila da mi se više obraća. Pa to je takva ludost , mislila sam tada. Bila sam postiđena pred samom sobom što mi se takve stvari dešavaju. Još više se zatvorila u sebe. Još više izgubila samopouzdanje. Još više se otuđila od ljudi.

Mislim da je već bila 2016. god kada mi je mama telefonom rekla da čita jednu knjigu i molila me da je pročitam i ja kada ona završi. “Znaš u ovoj knjizi se spominje sve što sam od tebe čula a ništa te nisam razumela. Neke stvari sada razumem jer si mi ih objasnila…. ali bi ipak volela da je pročitaš”. Tako mi je u ruke stigla knjiga Žane Poliakov “Ona zna”. Kasnije sam pisala Žani isto što ću i sada. Knjiga me je strašno nervirala. Opisala sam Žani kako sam preskakala i 20 stranica. Nervirala me je i svađala sam se sa njom dok sam čitala. Ono što je neverovatno vrste nekih iskustava su se poklapale, samo što smo ih obe imale na svoj način. Ista tema drugačija razrada. Ljudi, imena, događaji. Čak su se i neka putovanja poklopila, ali ja sam imala svoj način i svoj doživlja a njen me je jako nervirao. Tragala sam za odgovorima koje ona nikako da mi ih da kroz svoju knjigu. Verovatno sam opis njene bake preskočila, ali sam kraj knjige me šokirao i obuzeo celu. Očigledno da je i ona imala neki sličan doživljaj sa svojom bakom. Odlučila je da uzme njeno prezime a ja sam već tada bila opsednuta željom da svoje prezime promenim u bakino devojačko, samo što to još uvek nisam uradila. Sećam se da sam jednom čitajući kako deca sama biraju svoju porodicu i gde će se roditi, ja sam se zapitala zašto sam se rodila baš u mojoj. Stigao je i odgovor. Nisam tu došla zbog mame i tate već zbog moje bake. Rečeno mi je da se svetlosni rađaju u onim porodicama u kojima je bar jednom neko bio svetlosni radnik. Žanu Poliakov niakada nisam videla ni upoznala, ali tada sam je zavolela dušom. Kako da mi je svojim rukopisom vratila delić mene. Na tom kraju romana je jedna potpuno neverovatna priča, spada u naučnu fantastiku, ali ja već nosim takvu priču duboko u sebi veoma dugo, a ona je samo izgovorila. Ja sam je samo prepoznala i doživela nešto neverovatno u sebi. Tako da sam se i Žani na kraju pisama puno zahvalila.

Bila sam klinka, odnosno odbijala sam da odrastem, jer i kada sam prešla dvadesetu sebe sam doživljala kao malo dete. Plašila sam se i dalje moje pokojna bake ali kao dokaz svega sam zaista uspevala da vidim taj dim u ljudima, ne namerno nego se sam nametao. Nisam mogla a da ga ne vidim.Kada bi bio siv ja sam u sebi u dubokoj koncentraciji zamišljala kako on beli, i zaista se ta osoba oporavljala. Plašila sam se toga i nisam imala nikoga kome to mogu da kažem. Dobila sam dar koji nisam ni tražila, ni želela. Provela sam godine i godine pokušavajući da se rešim tog dara. Tačna je rečenica pazi šta želiš jer može da ti se ispuni. U jednom periodu života sam uspela da se oslobodim svog dara ali tada sam u potpunosti izgubila sebe samu.

Najteže u životu je u stvari upoznati sebe samog. Prihvatiti sebe baš onakvog kakav jesi, sa svim dobrim i lošim stranama, i zavoleti sebe duboko i jako baš takvog kakav jesi, i biti zahvalan na tome. Meni je u tome pomogla Rekonekcija i zato se sada bavim njome želeći da pomognem drugima na isti način na koji je ona pomogla meni.