NEKOM ANĐEO, NEKOM ĐAVO

Jedna te ista biljka može istovremeno da bude i lek i otrov, sve zavisi na koji način se koristi. Ima tu mnogo stvari o kojima treba da se vodi računa. Kada i na koji način se bere, obrađuje, čuva i na koji način i u kojim dozama se koristi. Tako sam i ja shvatila da sam ja samo cvetić, koji je za neke otrov ili irataca, a sa druge strana nekima melem i isceljenje. Neko će pored cvetića proći i neće ga ni primetini. Neko će stati i pomirisati ga i danima uživati u opojnom prelepom mirisu koji će mu razgaliti dušu. Nekog drugog će baš taj miris toliko iziritirati i zgroziti da će poželeti da ga zgazi. Neko će da ga ubere i poneti sa sobom, i bez obzira na trud i stalno zalivanje gledaće kako cvetić vene. Kako god da okrenete za sve, baš za sve na ovome svetu svako od nas će imati drugačije mišljenje i doživljaj. Zato sam ja davno prestala da se potvrđujem u drugim i kroz druge. Svesna sam da imam svoju verziju života, neku svoju istinu i put, i ne očekujem potvrdu ni mišljenje drugih o mojoj verziji. Naravno tuđa mišljenja, rekcije i akcije drugih mogu da me poremete u mom miru, a baš za to razbijanje balansa mislim da nam služe oni najbliži. Roditelji, braće, sestre, deca, supružnici, partneri različitih oblika, bliski prijatelji… Oni do kojih nam je stalo jedino imaju moć da nas povrede, ali sve te povrede služe za učenje, sagledavanje, proučavanje i td, tako da su nam oni najbolji učitelji u životu.

Svesna sam da kada pričam i objašnjavam i onom svom najbližem i najdražem, da on gleda svojim očima, da ima svoju percepciju i da shvatanje moje priče apsolutno na njegov način, i nekada se desi da se uopšte ni ne poklopi sa mojim načinom. To je zbog naše različite percepcije, iskustva i čitavog spektra osećaja. Za mene svaka izgovorena reč ima obeležje sasvim određenog osećaja, dok sagovornik slušajući te reči može da doživi sasvim drugu vrstu osećaja. Razlikujemo se po tom spektru osećaja. To je bezgranično velik spektar različitih nijansi. Mogućnosti za poklapanje našeg spektra sa nekim drugim, u celosti je gotovo nemoguć. Ja sam jedna od srećnica koja je u svom životu imala priliku da na sekund doživi to poklapanje u ogromnom procentu, i verujte mi to je toliko moćno i veliko, da je neodrživo, ali me je obeležilo i promenilo za čitav život. U takvom trenutku uopšte ne možeš da funkcionišeš. Možeš samo da postojiš u bekonačnosti i bezgraničnosti.

Upravo mi je Rekonekcija pomogla da postanem svesna svog spektra i postojim unutar sopstvenog bića. Kroz celo svoje odrastanje sam očajavala što me niko ne razume, što se nigde ne uklapam. Rekonekcija mi je donela svest o sopstvenoj celini. Bilo je i više nego teško pomiriti se sa nekim stvarima. Prepoznavanje i prihvatanje nekih nijansi sopstvenog spektra je težak proces ali vrlo izvodljiv. Kada osvestite svoja očekivanja i svesno pratite svoje misli, sve nekako dođe na svoje mesto . Tada prestajete da budete ovisnik od tuđih reči, postupaka i dela. Sami upravljate svojim životom. Ni u jednom trenutku niotkoga ne očekujem da se samnom slaže i da ide mojim putem. Svesna sam svih naših razlika i poštujem ih. Dopuštam drugima da žive na svoj način, ali dopuštam i sebi da živim na svoj način bez uplitanja drugih. Ne ustručavam se više da tim drugima to jasno stavim do znanja. Niko nema pravo da troši moj život i moje vreme, osim mene naravno.

Nekome sam Anđeo, nekome Đavo. Po mom mišljenju nisam ni jedno ni drugo. Ja sam samo jedan jednostavan cvetić koji živi u mirisnoj bašti… i uživa u lepoti postojanja.