LEDENA VATRA

21.07.2016.
Ležala si bezbrižno na mekoj zelenoj travi kraj jezerceta ukrašenim mnogobrojnim lokvanjima. Piknik. Videla sam i drveni mostić i mnogobojnu razdraganu decu okupiranu igrom. Piknik. Kažeš mi da bi volela da je tvoj život večiti piknik. Smejem se i kažem ti da batališ to i kažeš mi ko si ti? Da li se sećaš ko si? Istog trenutka kreće putovanje. Letele smo kroz crvenu gustu atmosferu punu sivih čestica, oko neke sive sferne površine, stalno stalno ponirući na dole. Kretale smo se velikom brzinom i osetila sam kako upadam, upadam….

Pred nama se odjednom pojavio stari Druid. Oči velike i vodnjikavo plave govore o njegovoj drevnosti. Stojimo na vrhu litice i Druid pokazuje prstom na horizont. Pogledale smo u jednu sjanu treperavu Zvezdu i odjednom smo već tamo. Sve je postalo belo i sve je pulsiralo. Ta šljašteća gotovo fluroscentna bela svetlst je sve ledila u meni. Prsti su mi se ukrutili od hladnoce. Bilo je mnogo hladno. Mislila sam da ce mi od hladnoce popucati kosti. I sva sam pulsirala od pulasacije Zvezde.

Kroz tu belinu se odjednom pojavio neki krug. Izgledao je kao kraj nekog creve sa pregredicama u sebi u obliku znaka X . Odjednom smo upale u otvor tog creva. Sve mi je bilo naporno. Ta belina i pulsacija, atmosfera.

Ušle smo u neki bezgraničan prostor. Opet je sve belo. Meškolje se neki vazdušni beli talasi. Pomislim kako je verovatno ovako na Antarktiku. Hladno i blještavo belo. Sve me boli od te beline.
Odjednom kao da se pojavljuje neka ruka koja u tu belinu spušta busen zemlje. Nastaje pravi požar. Gledam potpuno belu ledenu vatru kako guta tu zemlju. Bela vatra palaca svojim jezičcima i čujem Glas koji mi govori da je to HLADNA FUZIJA. Naporno mi je od celog tog prizora. Kada sam poželela da odustanem od gledanja odjednom se predamnom pojavilo prelepo kristalno plavo nebo. Čista atmofsfera.

Kažem ti da ne moramo da budemo tu i da slobodno idemo gde ti želiš i odjednom se nalazim na plafonu neke malene dnevne sobe. Ispred sebe vidim luster i tebe u sobi kako nešto nekome pričaš. Meni šalješ poruku kako voliš da je sve po tvom. Nisam stigla ni da se osmehnem a već smo propale u NIŠTA. Sve je bilo bezgranično i sve je bilo skroz prazno. Svetlosno bledo plavo, odnosno prozračna boja vode. Jedno veliko ništa. Sasvim iznenada pred mojim očima, tek tako levitirajući u ničemu pojavljuje se jedna kap, ili mehurić. Počinje da vibrira pred mojim očima. Od podrhtavanja posle izvesnog vremena počeo je da se deli i umnožava. Uskoro je bilo mnogo mehurića.

Odlazim sa strane, i negde iza nečega pokazuje mi se sličan prizor. Neišta je iste boje, poput prozračne vode, samo je sada gušće i ono što sam videla podsetilo me na časove biologije i sve one slike o oplođenoj jajnoj ćeliji i fazama njenog razvoja.

Ništa mi nije bilo jasno ali mi je bilo naporno da sve to posmatram i htela sam da se sklonim od tih prizora. Odjednom kao da sam videla odsjaje talasa. Kao odsjaji sunca na dnu kristalno čistog mora. Ovo nije bilo u vodi već u etru ali je bilo prijtan i nežno. Počela sam da osećam toplotu i da se opuštam. Od nekud se pojavljuješ ti. Kao da isplovljavaš iz nekog otvora i ja sečem četiri veze i tada sasvim slobodno isklizneš. Čujem tvoje zadovoljne uzdahe i komentar kako si konačno slobodna. Osećaj je divan i tada sve prestaje.

Sedim kraj tebe i znam da treba sada nešto da ti ispričam ali ne znam šta. Uskoro se smejemo i ja te optužujem da gledaš previše crtaća sa svojom decom jer mi potvrđuješ da te sve ispričano podseća na crtani film o Atlantidi.

Rastajemo a namerom da na internetu pronađemo šta znači hladna furzija jedini opipljiv pojam koji smo dobile.

To sam uradila tek sinoć. Dan, dva posle naše seanse. Bila sam potpuno zatečena. Našla sam sve slike iz moje glave. Čak i onaj krug sa X u sebi koje je mene podsetio na otvor nekog creva kroz koji smo prošle. Pa i mehurići koji se množe. Bila sam u stanju šoka. Hladna fuzija je energija budućnosti. Vatra vode.