Upoznajte sve svoje elemente da bi ste se zavoleli

Jedan veći broj ljudi svesno bira ulogu žrtve. Misle da na taj način dobijaju ljubav i pažnju koja im je potrebna. Potpuno su ubeđene u to da ne mogu same da proizvedu svoju energiju, već da je jedino moguće dobiti je od drugih. Sve vreme su samo skoncentrisane na to kako da na sebe privuku tuđu pažnju. Sećam se jedne doktorke u penziji koja nam je redovno dolazila u salon. Imala je problem sa kičmom i čekala je na zakazani termin za operaciju. U međuvremenu sam saznala ponešto o njoj. Radila je kao doktor u inostranstvu. Razvela se i sama podizala sina jedinca. Kako se penzionisala često je dolazila u Beograd jer kako kaže ovde u svako doba dana i noći možeš da sretneš ljude na ulici. Koliko sam shvatila  problem sa njenom kičmom je nastao kada je sin počeo češće da se viđa sa jednom devojkom, a kasnije i da živi sa njom. Ne, nije mi to ona na taj način rekla, već sam ja to tako shvatila. Što je on više vremena provodio sa devojkom to je nju kičma više bolela. Onda se on oženio i sve manje imao vremena za svoju mamu, a njena kičma je bila u sve gorem stanju. Onda je ona donela odluku da se operiše u Beogradu. Operacija je rizična, ali desilo se nešto neočekivano i neplanirano. Ona je počela vidno da se oporavlja u našem salonu da je čak i doktor predložio da se operacija odloži. Ja sam se obradovala ali ona je bila tužna, zamišljena. Kao da je pričala sama sa sobom, gotovo mumlajući je izgovori da ako se ona operiše u Beogradu njen sin će morati da doputuje i čitav mesec je neguje. Zato ona nikako nije htela da se operiše u inostranstvu, jer bi je on onda svaki dan na kratko obilazio, a onda bi se vraćao svojoj ženi. Ovako njen sin mora da uzme neplaćeno i provede mesec dan kod nje  i to bez njegove žene. Nije želela oporavak jer joj je bila neophodno potrebna uloga žrtve da bi dobila pažnju svog sina. Manipulacija . Nije bitno kako će sve to uticati na njenog sina, već je bitno da bude samo njen, eto tih mesec dana i nepotrebno otišla na visoko rizičnu operaciju. Nisam je više videla, jer  loš po nju je postao svako ko može da joj pomogne.

Ovakvih priča ima mnogo. Nekada sam se čudila a onda nekako i navikla. Mnogo strašnije od navedenog mi je kada neka osoba uopšte nije svesna da je žrtva. Kakva god da je situacija ili problem u kojoj se osoba našla, posle razlistavanja uvek sam dolazila do iste suštine. U pitanju je matična porodica. Od trenutka začeća pa do treće godine svest kao da ne postoji, to je samo jedna prazna matična ploča komjutera koja u sebe usnimava sve iz okruženja i pravi foldere i direktorijume. Naše biće tada boravi u telu male bebe koja ništa ne razume , samo oseća. Bez ikakvor razumevanja formira foldere. Tada biće samo oseća i bezuslovno voli. Svako malo dete bez ikakvog razumevanja obožava svoje roditelje. Primetila sam kroz rad sa ljudima da ako se u momentu rođenja detata u bebinom srcu ne zapali plamen ljubavi tu zauvek ostane da zjapi praznina. Primarna osoba za paljenje tog plamena je majka. Ako iz nje ne iscuri toplota bebino srce ostaje prazno. Kao da se ta dva srca nisu prepoznala. Ne znam da li je moguća i obrnuta relacija, tj da iz majke potekne ta toplota ali je beba ne prepozna, jer se duše nekada rađaju sa osećajem traume iz prethodnog života. I uloga oca je svakako bitna. On je pre svega zadužen za stanje emocija svoje supruge. Ukoliko je on srcem povezan sa svojom suprugom u njoj će biti više toplote. Ukoliko je supruga u njega ne sigurna, oseća se ne zaštićenom i ne voljenom , njeno srce se može zatvoriti. Tada majka i beba mogu da ostanu ne povezane. Neko može da ima i desetoro dece a da sa svakim detetom ima sasvim drugačiju povezanost, tako da često puta od tih deset ljudi, koji su rasli uz iste roditelje možete čuti deset različitih priča o tim istim roditeljima. Nekada su te priče dijametralno različite pa se i braća i sestre međusobno uopšte ne razumeju. To je logično jer svako biće ima različit nivo osetljivosti. Neko biće je prepuno saosećanja, oseća duboko i jako, dok je kod drugih u porodici to potpuno plitko ili pak saosećanja i empatija uopšte ne postoje. Iz tog razloga neka bića mnogo dublje pate i njih mnogo više boli. Dete bezuslovno voli i ono jedino što oseća je da mu je ljubav uzvraćena ili ne. Ukoliko ljubav nije uzvraćena ne razmišlja dete o svojim roditeljima, niti analizira njhove karakteristike i sposobnosti da vole, već jedino zna da su joj roditelji predivna i prevoljena bića , i ukoliko joj roditelji ne uzvraćaju pažnju znači da nisu sa njom zadovoljni. Sa njom nešto nije u redu. Još ako postoji aktivna ili pasivna agresija od stane roditelja dete postaje ubeđeno da sa njom nešto ozbiljno ne valja kada  njeni najvoljeniji nisu zadovoljni sa njom. Kada detetu vičući i ljutitim glasom nešto objašnjava, dete vas ne razume, jedino shvata da niste zadovoljni sa njom. Dete tada postaje sve ubeđenije da sa njom nešto nije u redu i da ne zaslužuje ljubav. Ne može zbog toga da krivi voljena bića već samo sebe, i tako se naseljava u njenu prazninu osećaj krivice i greške. Tek kada poodraste možda će uporođujući druge porodice sa svojom shvatiti da njenoj porodici vlada disharmanoja, ali će tek mnogo godina kasnije možda postaviti  pitanje da li su uopšte njeni  roditelji sposobni da vole.  Teško je da će tu njenu prazninu u duši iko ikada ispuniti.  U svakoj osobi u svom životu koju sretne uvek će iznova tražiti potvrdu svoje greške i krivice, i dokaz da ne zaslužuje ljubav. Iz svoje percepcije, ugla posmatranja biće sposobna da vidi samo ono već doživljeno, usnimljen folder na svojoj matičnoj ploči u svojoj matičnoj  porodici, a ne stvarnu sliku. Zato doživljena razočarenja, bol i povrede budu još jači, jer misli da je kriva, to zaslužuje i to tako treba. Tek kada počne da postavlja pitanja sama sebi i upoznaje svoje sopstvo možda, ali samo možda tada može da shvati odakle dolazi taj osećaj krivice. Još ako je dete raslo u disfunkcionalnoj porodici tu se nakupilo puno psihičkih i telesnih povreda, strahova, trauma i totalni gubitak  vere u dobrotu i ljubav. Tada i samo dete može da postane poput svojih roditelja, ili pak da poželi da niko nikada ne doživi takav osećaj boli, patnje i usamljenosti da će početi da se bori za celo čovečanstvo i isceljuje tuđe rane, puna empatije i saosećanja. Takvoj deci nikada nije palo na pamet da su one žrtve a ne krivci. To su neosvešćene žrtve. Njihovo osvešćivanje je jako bolno jer im je nezamislivo teško da sebi priznaju da njihovi najvoljeniji možda i nisu baš tako dobri ljudi. Mislim da ih to otkriće boli jače i užasnije nego sopstvena krivica.

Tu Rekonekcija pomaže. Prvo što učini je da razotkrije postojanja unutrašnjeg bića koje se i dalje kupa u svetlosti  ljubavi. Tada nestaje taj osećaj šupline, praznine i usamljenosti. Tada više nikada niste sami jer je uvek sa vama vaše biće koje vas bezgranično voli. Ta spoznaja i osćaj svakoga  menja i počinjete drugačije da funkcionišete, mislite, osećate, posmatrate i tada počinjete da analizirate sve u svo životu. Naprosto otpada sve što niste vi, što nije vaše i što vam više ne služi za razvoj. Tada može i doći do konstruktivnih razgovora sa svojom porodicom i osvešćivanja svih članova, što lako može rezultirati paljenjem plamena u napaćenom srcu. Ukoliko do toga ne dođe možete sami svesno zamišljati svoje rođenje, momenat kada vas majka i otac prvi put uzimaju u naručje i zamišljati kako vas preplavljuje ljubav. Nekome će biti lako da to zamišlja i radi vizualizacije a nekome će trebati više vremena jer dok se trudite da to postignete i osetite vi će te se pomiriti sa svojim životom i oprostiti sve što se desilo. To je ta vibaracija Rekonekcije koja vas uzdiže iznad doživljenog i omogćava vam novu percepciju, pogled na sve doživljeno. To je ono što mnogi nazivaju promenom Akaša zapisa. Kada izvršite promenu na izvoru svog rođenja i osetite tu toplotu u srcu, naravno da će te promeniti i svoju sadašnjost i budućnost. Ta toplota srca i osećaj ljubavi koji nosite u sebi postaje vaš sopstveni iscelitelj. Nekada je takav rad na sebi lak, dovoljna je samo svest o tome, a nekada je neopisivo težak ali posle svake kiše opet zasija sunce, bez obzira na to koliko dugo kišni period traje. U svakom slučaju isplati se.